Da, razlika postoji. U pitanju su dve različite stvari: Arterioskleroza (u širem smislu) obuhvata grupu bolesti koje imaju jednu zajedničku osobinu: gubljenje elastičnih vlakana u zidovima arterija i njihovo zamenjivanje vlaknima vezivnog tkiva. Zbog toga arterije postaju tvrde i neelastične. Većina oblika arterioskleroze su u stvari samo jedna od mnogobrojnih manifestacija procesa starenja organizma.

Ateroskleroza je jedan oblik arterioskleroze. Ovaj proces se karakteriše stvaranjem ograničenih zadebljanja (ateroma) u zidu arterijskog krvnog suda. Ove formacije, ateromi, sastoje se iz masti (lipida), vezivnog tkiva i kalcijuma (kreča). Rast ateroma je brz i progresivan, oni na ograničenom delu arterije sužavaju lumen i na taj način prouzrokuju poremećaj krvotoka i slabiju ishranu organa, odnosno tkiva. Posledice zavise od toga u kojim arterijama se stvaraju ateromi.

Ateroskleroza koronarnih arterija je uzrok koronarne bolesti.

Ateroskleroza arterija mozga izaziva cerebrovaskularnu bolest sa pojavom moždanog udara (»šloga«) i drugih komplikacija.

Ateroskleroza arterija na nogama prouzrokuje ishemičnu bolest donjih ekstremiteta koja se može završiti potpunom gangrenom i gubitkom ekstremiteta.

Koronarna ateroskleroza je proces stvaranja ploča, ateroma, u koronarnim arterijama. Kod mnogih osoba ateromi počinju da se stvaraju već posle dvadesete godine, a u sledećoj deceniji gotovo niko nije pošteđen ovih tvrdih ploča u svojim koronarnih arterijama. Poremećaji usled nedovoljnog priliva krvi u srčani mišić nastaju onda kada je lumen jedne od tri veće koronarne arterije sužen za preko 50%. Tada nastaju znaci oboljenja poznatog pod nazivom koronarna bolest.

Koronarna bolest (koronarno oboljenje srca, ishemično srčano oboljenje) je skup simptoma i poremećaja koji su nastali zbog ateroskleroze koronarnih arterija i poremećenog transporta kiseonika i drugih materija u miokard. To nije, dakle, jedinstveno oboljenje. Ono se može javiti u pet kliničkih oblika koji mogu prelaziti jedan u drugi.

Angina pektoris hronična koronarna insuficijencija ili stabilni oblik angine pektoris je stanje koje nastaje zbog ateroskleroze koronarnih arterija i nedovoljnog priliva kiseonika u miokard, u uslovima kada su povećane potrebe za njim. Glavni znak oboljenja je bol u grudima, koji se javlja tokom fizičkog napora, u stanju stresa, nakon obilnog obroka ili usled naglih promena u temperaturi. Angina pektoris nije stabilno oboljenje, ono se vremenom pogoršava i prelazi u znatno ozbiljnija stanja.

Nestabilna angina pektoris predstavlja oboljenje koje je težeg stepena od prethodnog, jer postoji brza i progresivna ateroskleroza jedne od vecih koronarnih arterija. Postoji takođe i bol u grudima, ali je jači i javlja se u stanju mirovanja, ne izazvan spoljnim faktorima. Ukoliko se napredovanje bolesti ne zaustavi, 40% bolesnika dobija infarkt najkasnije za 3 meseca, a još 30% u toku šest meseci.

Infarkt miokarda je stanje nekroze (izumiranja) dela srčanog mišića. Infarkt nastaje zbog potpung prekida krvotoka u jednoj od koronarnih arterija i prestanka transporta kiseonika u miokard. To se najčešće dešava tako da se na mestu gde već u arterijskom zidu postoji tvrda ploča-aterom, stvori tromb (ugrušak krvi), koji dovodi do potpunog začepljenja arterije.

Samo kod pacijenata koji već boluju od angine pektoris. Kod njih srčani napadi nastupaju češće i uglavnom se ne mogu više sprečavati lekovima. Ali, to se odnosi samo na trećinu žrtava infarkta. Najčešće se infarkt ne najavljuje ni probodima u srcu ni gušenjem – otežanim disanjem. On se tiho prikrada i upada u život pacijenta kao "grom iz vedra neba"

To nije tako jednostavno. Tipičan bol ne javlja se levo u grudima, već ga pacijent oseća usred grudi kao stezanje, kao da ga nešto peče ili pritiska. Ponekad se ne spušta u levu ili desnu ruku ili obolelog samo oblije znoj i najzad to može biti bol u leđima, čak trbuhu.

Najkasnije onda kada srčani bolesnik oseti da bol u srcu traje duže od pola sata, bez daljeg oklevanja treba da pozove hitnu pomoć! Tada se više ne smeju gubiti ni sekunde, jer u tom slučaju postoji samo jedan lek – put u bolnicu.

I to je moguće. Obično je mali; zahvata mali deo srčanog mišića jer se začepio krvni sud malog prečnika.

Da. Sve zavisi od toga koliko je dugo tkivo srčanog mišića ostalo bez kiseonika i koliko je izumrlo. Infarkti prednjih srčanih zidova su opasniji nego oni zadnjih, a mladi pacijenti ih mnogo teže podnose nego stariji.

Do šest sati posle infarkta mogu se danas začepljeni krvni sudovi što hrane srce opet učiniti protočnim i to sredstvima za rastvaranje krvnih ugrušaka i implantacijom stenta - metalnog prstena na mestu suženja. U 100% slučajeva ta je intervencija uspešna. Ukoliko se pomoć ukaže pacijentu kasnije, utoliko su manji izgledi za dobar ishod.

Infarkt ne, ali sklonost ka njemu da. Na primer, ako su roditelji ili dedovi i bake pacijenta oboljevali od srca, krvnih sudova i podlegli tim udarima. U tim slučajevima potomak treba da nastoji da živi na zdrav način.

Ne. Moderna medicina je dosad otkrila mnoge uzroke suženja krvnih sudova. Ipak, još se veruje da višak holesterola to može izazvati. Razlog suženja je porast ćelija u zidovima krvnih sudova i njihovih unutrašnjih obloga, u unutrašnjosti krvnog suda. Te ćelije se onda izboče, pa mogu rasti u unutrašnjosti arterije. Njen tanki unutrašnji zid se tada nategne i lako pukne, te na taj način dođe do mini krvarenja, koje organizam nastoji da zaleči. Krvni sud se stisne da bi zatvorilo malu ranu. Ali time se arterija još više suzi, pa je krvne pločice zapuše. Deliči holesterola tek se kasnije naslažu na ta suženja. U prvom planu je dakle rast ćelija, a ne holesterola.

Može li se nešto učiniti protiv tog rasta ćelija?

Nažalost ne. Danas se to još mora shvatiti kao stvar sudbine. Rešenje problema moglo bi se tražiti u oblasti genetske terapije, ali to je budućnost.

Smanjenje dotoka krvi postaje naročito manifestno u momentu kada se pred srce kao pumpu postavlja veći zahtev (ubrzani rad srca, povičen krvni pritisak, povećan napor, povišena temperatura tela) u kojim slučajevima srčani mišić ima povećanu potrebu za kiseonikom. Taj nedostatak kiseonika se kod određenog broja pacijenata manifestuje bolom – angiozni bol. Angiozni bol je alarm, opomena srčanog mišića da mu nedostaje kiseonik, stoga angiozni bol nazivaju »krik srčanog mišića za kiseonikom«. Nažalost, znatan broj pacijenata nema angiozni bol, u tom sličaju govorimo o tihoj ishemiji.

Nagla srčana smrt je najveći problem savremene kardiologije, jer pacijenti dobijaju srčani udar odjednom, bez ikakve opomene. Ovoj grupaciji pacijenata u slučaju nastanka akutnog infarkta, se može pomoći samo pod uslovom da se uz pacijenta nalazi neko ko će započeti sa masažom srca i veštačkim disanjem i to odmah na mestu događaja, jer ćelije mozga ne mogu da prežive nedostatak kiseonika duže od 3 do 5 minuta, a za tako kratko vreme teško da hitna pomoć može stići.

Dakle, važno je prepoznati akutni srčani udar, poyvati hitnu pomoć i u međuvremenu primeniti mere oživljavanja, dok ne stignu pozvani stručnjaci.

Iz tog razloga dajemo listu znakova i simptoma akutnog srčanog udara:

• Osećaj snažnog stezanja odnosno pritiska iza grudne kosti
• Iznenadni nedostatak vazduha
• Užasno nepodnošljiv bol u grudima koji traje
• Bol koji je započeo u vratu, širi se u vilicu i u levu ruku
• Svaki bol u grudima koji traje duže od 20 minuta
• Mrtvačko bledilo, hladna vlažna lepljiva koža
• Muka na povraćanje, od blage do teške
• Vrtoglavica, nestabilnost, nemogućnost da se ustane
• Gubitak svesti
• Divlji nepravilan rad srca
• Nepostojanje srčane aktivnosti – nema pulsa

Osobu kod koje se prepoznaju gore navedeni znaci treba hitno prebaciti u zdravstvenu ustanovu, poželjno u onu koja ima intenzivnu negu, a još bolje intenzivnu negu za koronarne bolesnike.