Ultrazvuk srca predstavlja neprocenljivu pomoć kardiologu, kada se na neinvazivan (bezbolan) i potupno neškodljiv način želi proceniti stanje srčanog mišića, kontraktilnost, snaga srčane kontrakcije, veličina srca, stanje srčanih zalistaka. Metoda koristi ultrazvučni snop za prikaz srčanih struktura. Upotrebljava se kardiološka sonda, koja se prislanja na prednji zid grudnog koša zbog čega se ova metoda stručno zove transtorakalni ultrazvuk srca.

Savremeni ultrazvučni aparati koriste i color Doppler tehnike, kojima se precizno utvrdjuje stanje srčanih zalistaka, brzina toka krvi preko njih i daje konačna procena morfološkog i funkcionalnog stanja srca. Ovim pregledom se mogu okriti mnoga stečena i nasledna srčana oboljenja. Moguće je otkrivanje urođenih anomalija srca, evaluacija “šumova” na srcu, procena zapaljenskih oboljenja srca (miokarditisi, perikarditisi), stanja srčane maramice i još mnogih drugih potrebnih anatomskih i funkcionalnih detalja, zbog čega je ovaj pregled široko preporučen kao kvalitetna i bezbedna metoda, čak i u okviru sistematskih pregleda zdravih pojedinaca.

Ehokardiografija je tehnika pomoću koje se stvaraju brzo pulsirajući zvučni talasi ultra-visokofrekventni.

Kada ovi talasi sretnu neki predmet različite gustine, neki talasi se vraćaju nazad kao eho i prikazuju se na pokretnom papiru ili osciloskopu određujući različite strukture srca. To je u osnovi „sonar“ koji je razvijen u II svetskom ratu. On pruža direktni prikaz anatomskih struktura, položaja i pokreta zidova komora i njihovih šupljina, ušća većih krvnih sudova, listova zalisaka i njihovu integralnu funkciju.

Sonda koja je položena na grudni koš, sadrži piezoelektrični kristal. Ovaj konvertuje primarne električne impulse u taRRRlase zvuka ultra visoke frekvence, a zatim rekonvertuje eho (odjek) ovih talasa u električne impulse. Ovi se tada prikazuju kao ehokardiogram.